Sredinom maja nastupam na ročištu ili raspravi o sudskoj parnici kojom – prema riječima aktualnog Premijera vlade KS – paralizovani sustav komunalne privrede KS, pokušava da ženu koja me je rodila i odgojila predstavi kao dužnicu i da joj sudski odredi kazneni iznos kako joj više nikad ne bi palo na pamet da ne plati uslugu velikog Ništa koju paralizovani sustav komunalne privrede KS velikodušno pruža svojim građanima i građankama putem svojih i naših polu privatnih polu bezpilotnih firmica i poslovnih sistema za izbjegavanje rada i istovremeno opterečavanje pravosudnog sustava u pomenutome kantonu a i šire ako treba.
Zapravo ovaj model satiranja bilo kojeg poretka i istovremene naplate za uslugu pružanja Ničega svim pravno obezglavljenim građanima i građankama unutar sistema koji zbog paralize nije u stanju ni da reaguje, ni da zaustavi procese, niti da ih ubrza, ni gore ni dolje ni lijevo ni desno jedinstven je na planeti i kao takav vrijedan analize i opservacije. Došlo je do zaglavljenja u sistemu i sad teško da će se naći odgovorno lice ili odgovorna strana.
Pljuštati će optužbe sa svih strana, izmišljati će se afere, krize vlasti, koalicije, izbori, amandmani, statuti, prijedlozi, rebalansi. Zavod za statistiku će mudro da muči, odgovorni će biti pozivani i na krivičnu odgovornost, kao da podatak o rezidentnim i ne rezidentnim građanima i građankama ne može da se prikaže odvojeno kao dodatak sveukupnoj slici podataka koju svaki etnos ima pravo da tumači na svoj način. Ako rukovodstvo jednog etnosa ima potrebu da laže vlastiti etnos sasvim je uredu da to i čini, sve dok to ni na koji način ne dotiče drugi etnos. Ali nije fol u tome, fol je u nečemu daleko gorem, fol je izgleda u „naučnoj istini“, pa ti laži koliko god hoćeš.
Sve skupa me podsjeća na crtane filmove kad Miki Maus nečim zaglavi neki klip u parnoj mašini i ona onda počne da se guši, dim izlazi iz svih otvora, mašina štekće i naravno pred sami kraj, prije nego što će da eksplodira, Miki podvrisne: oh ne! Ili nešto slično a potom slijedi boom, svi komadići sistema i njegove logike se rasprše po scenografiji a glavni junak ostane u oblaku prašine i kašljuca.
Taman sad nekako sistem komunalne privrede trenutno opterečuje pravosuđe koje je ionako pod pritiskom i baš kao parna mašina počinje da se guši i grca pod morem tužbi i presuda i pravnika, advokata, sudija, interesa, političkih mahinacija, raznoraznih situacija, malverzacija, brojeva predmeta i tako dalje.
Žena koja me je rodila i odgojila i koju po defaultu moram da poštujem igrom slučaja strastveni je kolekcionar uplatnica koje sakuplja redovno od pamtivjeka, valjda žena zna sa kim ima posla. Jedna od ekspozitura paralizovanog aparata komunalne privrede (koju nemam namjeru ni da imenujem) drznula se i pokrenula tužbu za neplaćanje pružanja usluga Ničega i to za period iz 2004 pa onda nekoliko mjeseci iz 2007 pa nekoliko mjeseci 2009 i tako.
Po defaultu predložena je i presuda, ima u Sudu i odjeljenje koje to sve samo provlači na traci a stotine hiljada pravno obezglavljenih građana i građanki gubi parnice jer bacaju uplatnice ili ne kontaju o čemu govori sud, to se onda sve skupa nabeša i građaninu i građanki ne ostaje ništa drugo nego da dva tri i ako treba sto hiljada puta plati jedan te isti račun. Po defaultu.
Ja ću gospođi sudinici postaviti jedno jednostavno pitanje: U kakvom pravnom odnosu smo ja i dotična ekspozitura paralizovane komunalne privrede dotičnog kantona? Taj odnos ćemo polovinom maja da raščlanimo na svaki pojedinačni paragraf i da ga definiramo jednom za svagda kako bi utvrdili postoji li osnova za protutužbu.
Sigurno je jedno, neće se naći niko odgovoran da stane iza svojih postupaka. Odgovorni se mijenjaju svako malo, tu su i VD-ovi ima i pokoji direktorčić, aparat je providan, elastičan, prilagodljiv, zapravo savršeno okrenut profitu i boljitku neodgovornih. To su zakonitosti paralize sistema za koju naravno niko nije odgovoran a koja se – biće dokazano – najbolje razbija o glavu građanima i građankama.
Svedinom maja gvotlu pavalizovanog administvatvinog apavata najavio je posjetu i pvvi čovek u histoviji/istoviji/povjesti pvavosuđa kojeg su izbacili iz zatvova. Čovek koji svojom posetom jasno povlači liniju iskušenja i kao i svaki dvugi ekstvem-egzibicionista želi da iste one gvađane i gvađanke koji su ga odgajali da bude to što jeste, a koje je btw. dotični ekstvem-egzibicionista dugi niz godina izvvgavao najgovim ljudskim mučenjima i ponižavanjima, za kraj izvvgne dilemi kako bi mogli da se dvoume o tome imaju li „kičmenu moždinu“ da mu kad dođe pvivede „toplog zeca“ i da tako celom svetu bude pokazano „pvavo lice“ njegovog vodnog gvada, kao što je to isto lice nedavno pvikazano na komemovaciji u Srebrenici, ili su oni zapvavo „beskičmenjaci“ koji će mu se gostopvimljivo obvadovati i možda sa njim u ugodnom časkanju utvvditi, na primer, besmisao pvolaznosti vvemena i tako svim onim belosvetskim sociopatama i vucibatinama koji planivaju da u budućnosti povobljavaju, muče i u zdrav mozak jebu gvađane i gvađanke šeheva na Miljacki bude nedvosmisleno pvikazano kako je to u njegovom vodnom sado-mazo gvadu moguće vaditi bez pvestanka, vaja je evo pvimjevice danas u stanju plačati vačune i iz 2007 i 2008 i ako tveba iz 1945 i od kad god ko hoće, po nekoliko puta ako tveba, a vazda nekom tveba.
[~] 